Планине Апусени и Национални парк Ђердап

обезбеђују повезаност у југозападним Карпатима

Планински венац Карпата 

– просторни обухват пројекта ConnectGREEN

Карпатски планински венац представља једно од најмање фрагментираних подручја у Европи. Ове планине садрже природна богатства велике лепоте и еколошке вредности и пружају уточиште за око трећину карнивора у Европи. Једна од највећих претњи за очување јединственог биодиверзитета Карпата је фрагментација пејзажа, узрокована брзом модернизацијом региона (нпр. изградња аутопутева и објеката за спорт и рекреацију, урбани развој). Некада добро повезана станишта, претворила су се у изолована острва. То је довело до губитка природних станишта дивљих животиња, фрагментације пејзажа, убијања животиња приликом преласка путева (смртност у саобраћају), развоја буке и светлосног ометања животиња. Дугорочно, ови развоји могу имати чак и фаталне последице за многе популације дивљих животиња, у смислу ограничавања њиховог кретања и протока гена у оквиру (под)популација врсте. 

Пројекат ConnectGREEN има за циљ да допринесе одржавању и побољшању еколошке повезаности између природних станишта, посебно између локација Natura 2000 и других заштићених подручја од транснационалног значаја у екорегији Карпата, односно у Чешкој, Мађарској, Румунији, Словачкој и Србији. На нивоу Карпата, еколошке коридоре су пројектовали и испитивали тимови домаћих и међународних стручњака. У четири пилот области, пројектни партнери су демонстрирали начине да се идентификују и обезбеде еколошки коридори уз укључивање локалних интересних група. Њихови напори су презентовани у акционим плановима у којима су са стручњацима и локалним заинтересованим странама договорени кораци за даље ублажавање претњи еколошким коридорима у пилот подручјима. 


Планине Апусени, Југозападни карпати и Национални парк Ђердап 

Друго пилот подручје пројекта ConnectGREEN простире се у југозападној Румунији, од планина Apuseni на северу, дуж лука Карпата и преко границе у Србији. Ова област је упориште биолошке разноврсности у региону и, самим тим, обележава је велики број националних паркова, заштићених подручја и локалитета мреже Natura 2000. Румунски део пилот подручја има највећу концентрацију националних паркова у целој земљи. Чак и подручја која немају користи од посебних режима заштите имају ниво биолошке разноврсности који се може мерити са националним парковима у другим регионима Србије или Румуније. С друге стране Дунава се у Србији налази Национални парк Ђердап, који се простире на површини од 63.786 хектара. То је једино подручје у Србији обухваћено Карпатском конвенцијом. У пројектном подручју се могу наћи сва три европска велика месоједа – медвед, вук и рис. 

(c) C. R. Papp

Међутим, овај регион је у фокусу неколико великих инфраструктурних пројеката који прете да поремете миграторне путеве животиња између одвојених подручја примарних станишта, чиме угрожавају еколошку повезаност јужних Карпата и остатка планинског венца на северу. 


Теренски рад у југозападној Румунији и Србији 

Током пројекта ConnectGREEN, мониторинг је спровођен на 180 локација на планинама Apuseni у периоду од неколико месеци уз помоћ више од 20 камера за дивље животиње. У делу пилот подручја у југозападним Карпатима, тим је користио преко 20 камера за мониторинг специфичних локација. Камере су на сваком локалитету остављене најмање две недеље, а за то време су забележене све животиње које су пролазиле. Ове локације за мониторинг покривају сва уска грла која је тим претходно идентификовао при моделовању еколошке повезаности на Карпатима. У Националном парку Ђердап је у три критичне зоне постављено 14 камера, које су ту стајале неколико месеци. 

Само у делу пилот подручја на планинама Apuseni, фото-замке су забележиле пролазак медведа 58 пута, а вукова 32 пута. Јужније у Карпатима, камере су снимиле вукове 12 пута, као и пет различитих медведа. Ови резултати потврђују да дивље животиње активно користе многе од идентификованих коридора, чак и оне који се налазе близу аутопутева. Тим на терену је такође био охрабрен открићем да су локалне дивље животиње прихватиле неколико екодукта саграђених у овом подручју током претходних година. У Националном парку Ђердап, камере су забележиле пролазак медведа једанпут, риса два пута, а вукова 140 пута. 

Заједнички рад: 

Упоредо са теренским радом, радило се на томе да се ступи у континуирани дијалог са локалним стејкхолдерима како би се обезбедила подршка за очување ових драгоцених станишта. Иако је начињен значајан напредак (попут моделовања, мапирања и верификације великог броја коридора), пројектни тим је приметио да локалне заједнице и даље имају уопштено негативну перцепцију невладиних организација, при чему су некад доводили у питање стручност особља. Током ранијих фаза пројекта, 1. фебруара 2019. је у Београду одржан састанак на ком су главни циљеви и изазови еколошке повезаности представљени пред 36 учесника из разних поља, док је други састанак, одржан 21. јула 2021. у месту Colțești у Румунији, окупио 26 представника локалних власти, еколошких органа, ловачких удружења, пољопривредника и чланова скупштине из 9 румунских округа. Након представљања пројекта, тим ConnectGREEN је предочио главне претње по еколошку повезаност у подручју: 

»»Развој инфраструктуре

»»Фрагментацију станишта

»»Развој насељених подручја

Присутни су потом заједно покушали да идентификују и разматрају мере за решавање ових проблема и нађу добре приступе који одговарају конкретном контексту критичних локација идентификованих када је тим мапирао кључне тачке еколошке повезаности. 

Даљи кораци

Пилот подручје карактерише задивљујући ниво биолошке разноврсности и велика пространства дивљине која представљају примарна станишта за популације великих месоједа у региону. Мониторинг у оквиру пројекта ConnectGREEN потврдио је да су миграторни путеви животиња између ових станишта и даље превасходно интактни, што испуњава територијалне потребе и омогућава здраву генетичку размену између локалних популација. Како би се ово одржало на дуге стазе, тим ConnectGREEN позива на еколошки прихватљиво просторно планирање које препознаје и чува еколошку повезаност: потребно је да држава дефинише мрежу коридора према званично усвојеној методологији, а овим областима је потребно адекватно управљање и заштита. То захтева да се та мрежа узима у обзир у шумарству, лову и плановима управљања заштићеним подручјима, као и да ови актери координишу своје напоре. Планирани и постојећи инфраструктурни пројекти који пролазе кроз ова подручја морају имплементирати методе за ублажавање, а функционалност ове зелене инфраструктуре, као и самих коридора, мора се континуирано пратити током времена. На крају, треба промовисати мере које подржавају миран суживот са великим месоједима, од дизања свести локалног становништва и туриста до постављања специјализованих паса чувара и електричних ограда у критичним подручјима. 

(c) R. Staník

(c) C. R. Papp

(c) R. Staník