Планине Апусени и Национални парк Ђердап

Током пројекта ConnectGREEN, мониторинг је спровођен на 180 локација на планинама Apuseni у периоду од неколико месеци уз помоћ више од 20 камера за дивље животиње. У делу пилот подручја у југозападним Карпатима, тим је користио преко 20 камера за мониторинг специфичних локација. Камере су на сваком локалитету остављене најмање две недеље, а за то време су забележене све животиње које су пролазиле. Ове локације за мониторинг покривају сва уска грла која је тим претходно идентификовао при моделовању еколошке повезаности на Карпатима. У Националном парку Ђердап је у три критичне зоне постављено 14 камера, које су ту стајале неколико месеци. 

Само у делу пилот подручја на планинама Apuseni, фото-замке су забележиле пролазак медведа 58 пута, а вукова 32 пута. Јужније у Карпатима, камере су снимиле вукове 12 пута, као и пет различитих медведа. Ови резултати потврђују да дивље животиње активно користе многе од идентификованих коридора, чак и оне који се налазе близу аутопутева. Тим на терену је такође био охрабрен открићем да су локалне дивље животиње прихватиле неколико екодукта саграђених у овом подручју током претходних година. У Националном парку Ђердап, камере су забележиле пролазак медведа једанпут, риса два пута, а вукова 140 пута. 

Упоредо са теренским радом, радило се на томе да се ступи у континуирани дијалог са локалним стејкхолдерима како би се обезбедила подршка за очување ових драгоцених станишта. Иако је начињен значајан напредак (попут моделовања, мапирања и верификације великог броја коридора), пројектни тим је приметио да локалне заједнице и даље имају уопштено негативну перцепцију невладиних организација, при чему су некад доводили у питање стручност особља. Током ранијих фаза пројекта, 1. фебруара 2019. је у Београду одржан састанак на ком су главни циљеви и изазови еколошке повезаности представљени пред 36 учесника из разних поља, док је други састанак, одржан 21. јула 2021. у месту Colțești у Румунији, окупио 26 представника локалних власти, еколошких органа, ловачких удружења, пољопривредника и чланова скупштине из 9 румунских округа. Након представљања пројекта, тим ConnectGREEN је предочио главне претње по еколошку повезаност у подручју: 

»»Развој инфраструктуре

»»Фрагментацију станишта

»»Развој насељених подручја

Присутни су потом заједно покушали да идентификују и разматрају мере за решавање ових проблема и нађу добре приступе који одговарају конкретном контексту критичних локација идентификованих када је тим мапирао кључне тачке еколошке повезаности. 

Пилот подручје карактерише задивљујући ниво биолошке разноврсности и велика пространства дивљине која представљају примарна станишта за популације великих месоједа у региону. Мониторинг у оквиру пројекта ConnectGREEN потврдио је да су миграторни путеви животиња између ових станишта и даље превасходно интактни, што испуњава територијалне потребе и омогућава здраву генетичку размену између локалних популација. Како би се ово одржало на дуге стазе, тим ConnectGREEN позива на еколошки прихватљиво просторно планирање које препознаје и чува еколошку повезаност: потребно је да држава дефинише мрежу коридора према званично усвојеној методологији, а овим областима је потребно адекватно управљање и заштита. То захтева да се та мрежа узима у обзир у шумарству, лову и плановима управљања заштићеним подручјима, као и да ови актери координишу своје напоре. Планирани и постојећи инфраструктурни пројекти који пролазе кроз ова подручја морају имплементирати методе за ублажавање, а функционалност ове зелене инфраструктуре, као и самих коридора, мора се континуирано пратити током времена. На крају, треба промовисати мере које подржавају миран суживот са великим месоједима, од дизања свести локалног становништва и туриста до постављања специјализованих паса чувара и електричних ограда у критичним подручјима.